Sa Univerzitetske klinike u Frankfurtu stigle su ohrabrujuće vesti: transplantacija kostne srži, koja je 14. jula obavljena devetogodišnjoj Kragujevčanki Teodori Vranješević, dala je prve dobre rezultate!

Ipak, njeni roditelji upozoravaju da je ovo samo Teina prva dobijena bitka protiv mijeloidne leukemije i da se na – nadamo se – konačnu pobedu mora još dugo čekati!

 

 

 

Kalem se primio

– Punkcijom, minulog četvrtka, utvrđeno je da u Teodorinoj kostnoj srži više nema malignih ćelija, a u ponedeljak je stigao i rezultat takozvanog hemerizma, kojim je utvrđeno da su u Teinoj kostnoj srži stopostotno proradile matične ćelije donora, odnosno da se kalem primio. To jesu dobre vesti, znači da je Teodora krenula dobrim putem ka izlečenju, ali je još mnogo daleko od cilja. Moramo da budemo oprezni, jer i dalje preti opasnost od eventualnih infekcija i odbacivanja kalema, što bi moglo da dovede do relapsa bolesti. Zato smo ove vesti od Prof. dr Petera Badera i članova njegovog tima primili sa olakšanjem, ali bez preterane radosti, kaže Teodorina mama Nataša Vranješević.

Tei sledi još nekoliko sedmica boravka na klinici.

– Teodoru i dalje očekuju svakodnevne analize krvi, a na 15 dana i nove kontrole hemerizma. Ima nagoveštaja da bi za nekoliko sedmica mogla da završi sa stacionarnim lečenjem, da se bratu, tati i meni pridruži u našem apartmanu u Roditeljskoj kući, a svakodnevne analize bi onda obavljali u dnevnoj bolnici. No, i tu smo obazrivi, ne planiramo ništa, idemo korak po korak. Samo neka sve bude u redu sa njom, pa ćemo se lako prilagođavati izmeni režima u kome smo još od 18. maja, dodaje Nataša.

Oprezno zbog loših iskustava

Teodorin tata Bogdan moli javnost za razumevanje što su njegova supruga i on „škrti“ na rečima kada je u pitanju Teodorin oporavak.

– Molim sve da pokušaju da nas shvate! Jednostavno, u prethodnih 15 meseci, od kada se Teodora razbolela, imali smo mnogo uspona i padova, bilo je i pomaka u lečenju, a onda bi nakon toga usledili teški, dramatični trenuci tokom kojih je Teici život visio o koncu! Prošla je pakao: recidiv bolesti, sepsu krvi, upalu pluća tokom transplantacije, opekotine na koži od hemioterapije… i to sve u danima kada nije imala leukocite, odnosno, svoj odbrambeni sistem! Neko može da kaže i da smo praznoverni, ali smo toliko naplašeni, da sada neke stvari jednostavno ne smemo ni da izgovorimo, da, što bi naš narod rekao, „ne ureknemo“, „da ne čuje zlo“. Samo polako, korak po korak, oprezno. Još dugo će vremena morati da prođe da bi lekari rekli: „To je to, uspeli smo!“, kaže Bogdan Vranješević.

Nadu dali humani ljudi

Podsetimo, Teodori je opaka mijeloidna leukemija dijagnostikovana u maju 2016. godine. Po oceni pojedinih stručnjaka na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu, gde je Teodora od tada lečena, prognoze za njeno izlečenje, čak i uz transplantaciju kostne srži, bile su loše. No, doktori sa Univerzitetske klinike u Frankfurtu, na čelu sa čuvenim Prof. dr Peterom Baderom, Teodori su davali veće šanse.

Tu se kao problem, međutim, pojavio ogroman novac, jer transplantacija kostne srži u ovoj eminentnoj zdravstvenoj ustanovi košta čitavih 350.000 evra, koje porodica Vranješević nije imala!

Ali, tokom humanitarne akcije, kakva nije zabeležena na našim prostorima, humani ljudi, kompanije, organizacije… iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije, ali i iz mnogih zemalja sveta, skupili su 350.000 evra za samo pet dana i tako Teici dali nadu za izlečenje.

– Još jednom se od srca, beskrajno zahvaljujemo našim Kragujevčanima koji su pokrenuli tu neverovatnu akciju i ostalim divnim ljudima sa svih meridijana. Posebna zahvalnost Simoni i Vanji Mićević iz Banja Luke, koji su 52.000 dolara prikupljenih za lečenje svoje kćerke Sofije, koja je, nažalost, preminula, preusmerili nama, u fond za Teodorino lečenje. Svi ti, divni ljudi dali su našoj Teici šansu za život, koju će ona, nadamo se, iskoristiti, kaže Nataša Vranješević.

 

 

Teodora sa mamom Natašom i bratom Đorđem u prvoj šetnji posle 40 dana

 

 

 

 

Prvi izlazak posle 40 dana

Teodora je u ponedeljak, 14. avgusta, prvi put izašla iz klinike posle 40 dana provedenih u krevetu!

– Njenoj sreći nije bilo kraja, mada je mučilo to što je dobila samo dva sata „dopusta“ i što nije mogla da hoda jer su joj atrofirali mišići od neprekidnog ležanja, pa smo morali kolicima da je odvezemo do apartmana u Roditeljskoj kući gde stanujemo. To kratko vreme koje je provela van klinike iskoristila je za igru se bratom Đorđem kog se mnogo uželela, a i on nje, s obzirom da Đoletu nije bilo dozvoljeno da seku posećuje u sterilnom bloku, kaže Nataša Vranješević.